Pirinac

PIRINAČ 1

Najstarija kultura, poreklom iz Azije, u našim krajevima i nije omiljena. Pojedemo u proseku tri kilograma godišnje

Pirinač je jedna od najstarijih kultura, a poreklom je iz Azije. Uspeva u vlažnim i tropskim predelima, ali i u gotovo svim krajevima sveta u kojima je poznato oko 4.000 vrsta ove biljke. Ima veliku hranljivu vrednost: u 100 grama ima 360 kalorija. Siromašan je mastima, a bogat je skrobom i mineralima: fosfor, magnezijum, kalcijum, mangan, gvožđe, sumpor, bakar, cink, fluor i kobalt. Što se tiče vitamina, najbogatiji je onima iz grupe B, kao i vitaminom E.

Potrošnja pirinča u nas je mala oko 3,2 kilograma po stanovniku godišnje, što je na nivou drugih evropskih zemalja. Beli pirinač, koji se pretežno nalazi u prodaji, u stvari je oljušteno zrno sa kojeg su u ljuštionicama odstranjene ljuske i klice. Neoljušteni pirinač veoma liči na zrna ječma. Odstranjivanjem ljuske i klice u tehnološkom postupku pirinač je dosta osiromašen, pogotovu gubi vitamine i mineralne materije. Beli pirinač je obično poliran radi lepšeg izgleda. Ponekad, ali ređe, vrši se i glaziranje pirinča glukozom i talkom. Ljuštenjem i poliranjem gubi se preko 90 odsto sadržaja tijamina - vitamina B1.

Beli pirinač sadrži više od 75 odsto skroba, oko 7,5 odsto belančevina, oko 0,6 odsto masti i oko 13 odsto vode. Holesterola u njemu nema. Pirinač sadrži manje belančevina nego druge žitarice, ali su one kvalitetnije.

Braon (mrki) pirinač je onaj kome je skinuta samo spoljna debela ljuska, tako ca se, praktično, dobija poluoljušteni pirinač crvenkaste boje koji sadrži deo unutrašnjeg omotača i klica, a sa njima i sve hranljive i zaštitne sastojke celog zrna. Međutim, ovaj pirinač nije pogodan za upotrebu jer sadrži fitinsku kiselinu. Ova kiselina vezuje mineralne materije koje organizam ne može valjano koristiti. Lako užegne jer sadrži više ulja nego beli pirinač. Ima ukus koji podseća na orah, malo je gumast i zahteva duže kuvanje.

Pirinač je izrazito bogat ugljenimhidratima, odnosno skrobom. Poseduje i nešto belančevina i biljnih vlakana: celuloza, hemiceluloza, pektin i gume. Ima malo masti, a holesterola nema. Belančevine pirinča oskudevaju u važnim aminokiselinama lizinu i izoleucinu, pa se zato preporučuje kombinovanje sa mesom, jajima, mlečnim proizvodima i ribom.

PIRINAČ 2

Može da se jede i uz pasulj, o mesu i drugom povrću da ne govorimo. Lekovita svojstva sitnog zrna

Pirinač se priprema za jelo kuvanjem, dinstanjem, prženjem i pečenjem, a može se dodavati raznim supama i jelima. Trebalo bi ga obavezno kombinovati sa povrćem, posebno pasuljem, graškom, sočivom i sojom. Kombinovanjem pirinča sa mesom ili hranom bogatom vitaminom C, kao što je paprika, paradajz i drugo, povećava se njegova hranljiva vrednost, a organizam bolje koristi gvožđe iz pirinča. Meso, u stvari, povećava lučenje stomačne kiseline, a gvožđe se bolje apsorbuje u kiseloj sredini. Vitamin C menja oblik gvožđa u fero-gvožđe koje se lako apsorbuje.

Pre pripremanja jela pirinač bi trebalo očistiti, a pranje nije neophodno jer se pranjem odstranjuju i neki korisni u vodi rastvorljivi sastojci. Najbolje ga je dobro obrisati čistom krpom. Pirinač se kuva u puno vode i u velikoj posudi, tako da se u toku kuvanja zrna slobodno kreću. Na jedan deo pirinča dodaje se tri dela vode. Kuva se od 15 do 20 minuta. Da ne bi došlo do slepljivanja zrna, dobro je posle 15minutnog kuvanja plotnu isključiti i sud prekriti čistom kuhinjskom krpom kako bi se upio višak vode.

Kad je reč o lekovitim svojstvima pirinča, zabeleženo je da je još Buda o pirinču rekao sledeće: „Pirinač utoljuje glad, gasi žeđ, jača organizam i olakšava varenje“. Pirinač je lagana i dobro svarljiva hrana sa visokim iskorišćenjem do 95,5 odsto. Veoma je koristan u lečenju dijareje. U Indiji je pirinčana voda u kojoj je kuvan pirinač čak farmakopejom predviđeno da se koristi kao rashlađujući napitak kod grozničavih stanja i zapaljenja. Pirinač ima dugu istoriju kao sredstvo protiv visokog krvnog pritiska, oboljenja bubrega i dijabetesa.

Najnovija istraživanja pokazuju da pirinač koristi dijabetičarima koji ne zavise od insulina, snižava holesterol i stabilizuje šećer u krvi. Nekim ispitivanjima u SAD utvrđeno je da pirinač koristi kod skidanja suvišnih kilograma, da snižava krvni pritisak, sprečava tegobe na bubrezima, pomaže lečenju psorijaze.

Prema predanjima narodne medicine, pirinač se koristi za snižavanje krvnog pritiska. Kad pritisak „skoči", trebalo bi dva-tri dana jesti samo dobro skuvan ggirinač, neslan i piti neki od biljnih čajeva za snižavanje pritiska. Za lečenje katara debelog creva pirinač se priprema na sledeći način: četiri kašike samlevenog pirinča, dva korena koprive i dve bobice borovnice preliti litrom ključale vode. Posle dva sata procediti, zasladiti medom od heljde i piti tokom celog dana.

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License