Med

PÅ SVENSKA

MIELE
Med u gastronomiji
Uporaba meda i proizvoda dobivenih preradom meda u svakodnevnoj i prigodnoj kuhinji
http://www.pcelinjak.com/content/view/146/196/

PČELARSTVO

NEPRIJATLJI PČELA
Pčela je jedan od najkorisnijih insekata i ve-liki je prijatelj čoveka. Naravno, čovek je najveći prijatelj nčela, jer ih čuva i gaji na obostranu korist. Mećutim, pčele imaju brojne neprijatelje koji lako mogu da unište legla ako čovek ne vodi računa i ne spreči ih u tome.

VOSKOV MOLjAC
Larve voskovog moljca ra-zaraju rezervno saće u magacinu ako nije zaštićeno,, a takoće i periferno saće u gnezdu vrlo slabih društava, pretvarajući ga u paučinasto-zrnastu prašinu. Saće u skladištu podložno je napadu voskovog moljca na temperaturama višim,od 10 stepeni. Saće se najefikasnije štiti sumporisanjem, to jest, dimom sumpor-dioksida,. koji nastaje sagorevanjem sumpora,
Sumpor-dioksid ubija larve, lutke i leptire moljca, a jaja ostaju neoštećena. Zato sumporisanje treba ponoviti nekoliko puta u razmacima od sedam do 10 dana. Sumporisano saće pre vraćanja u koš-nice treba mlazom vode poprskati, vodu u centrifugi iz ćelija izbaciti i posle toga dodati pčelama.

PČELINjA VAŠ
Za razliku od varoe, pčelinja vaš je poluparazit pčela, jer se ne hrani njihovom krvnom limfom. Vaši naročito napadaju maticu boraveći joj na lećima, čime je ometaju u pravilnom izleganju jaja. Hrane se, uglavnom, matičnim mlečom. Sva sredstva koja seupotrebljavaju protiv varoe gotovo bez izuzetka obaraju i pčelinju vaš.

MIŠEVI - Napadaju pčelinje gnezdo s jeseni tražeći povoljne uslove za zimovanje, mada mogu da se usele zbog nepažnje pčelara i u magacin gde se čuva rezervno saće u medištima. Kada se miš useli krajem jeseni i početkom zime u pčelinje gnezdo, na periferiji zimskog klubeta hrani se medom grickajući saće, pravi svoje gnezdo i pri svemu tome uznemirava zimsko klube, koje može da se razmili i da pčele na niskoj temperaturi budu paralisane i društvo ugine. Najefikasnija mera borbe jeste stavljanje češlja s jeseni na sva leta čija je visina otvora preko osam milimetara.

MRAVI
Napadaju pčelinje gnezdo u cilju iznošenja meda iz saća i lagerovanja u svom mravinjaku. Mere borbe su premazivanje nogara postolja pri zemlji kolomašću i uništavanje mravinjaka u blizini pčelinjaka ugljen-disulfidom.

PTICE
Mnoge ptice love pčele u letu. Najopasnija je pčelarica. Mećutim, ova ptica, kao i detlić, krasna žunja i neke druge, zakonom su zaštićene i ne smeju da se ubijaju lovačkim puškama, već ih od pčelinjaka treba odgoniti nekim alarmnim urećajima - najčešće čegrtaljkama.

OSE I STRŠLjENI
Ose napadaju nčelinja gnezda preko leta, pokušavajući i da uđu u gnezdo i med prenesu u svoje saće. Pčele stražarice vode uspešnu borbu, ali ponekad u velikoj invaziji osa podlegnu napadu. Najefikasnija mera borbe jeste uništavanje gnezda osinjaka u večernjim časovima bilo sprejovanjem, nekim pesticidom, ili plamenom zapaljene novinske hartije. Uspešno se koriste i mamci napravljeni od ustajalog piva, sirćeta i šećernog sirupa. Poluprazne boce sa mamkom postave se u blizini pčelinjaka, ili na krovove košnica u koje će osice uletati i utopiti se, a miris mamka neće privlačiti pčele.

Stršljen napada pčele na radu van košnice, loveći pčele na paši. Pri tome razdvaja glavu i grudi od trbuha i sadržaj medne voljke ispaše. Mere borbe slične su kao protiv osa.

M.R.

PČELARSKE ZANIMLjIVOSTI

MATIČNI MLEČ • ANTIBIOTIK

Matični mleč je nešto posebno. Japanskim naučnicima pošlo je za rukom da odrede jednu do sada nepoznatu supstancu matičnog mleča i da dokažu njeno dejstvo. Reč je o specifičnoj belančevini sa antibiotičkim svojstvima koja je nazvana - rojalisin.

Baktericidno dejstvo ove belančevine pokazalo se, pored ostalih i protiv bakterije lactobacillus acidophillis, za koju je dokazano da uzrokuje karijes na zubima. Naučnici smatraju da u mleču ima i drugih antibiotika koji štite pčelinje, a pogotovo matične larve od bakterijskih infekcija, dok su one u razvoju.

VOSKOVA KREMA ZA RUKE
Četvrt šolje pčelinjeg voska, četvrt šolje bademovog ulja, četvrt šolje meda, jedna kašika polena, četvrt šolje vazelina, četvrt šolje glicerina, dve kašike lecitina.

Rastopiti vosak i vazelin na vodenoj pari. Dodati ostale sastojke i zagrevati četiri-pet minuta dok ne postane homogena smeša. Razliti u posudice dok je smeša još vruća, jer hlađenjem očvrsne. Od navedene količine sastojaka dobija se jedna cela plus jedna četvrtina šolje kreme za ruke.

Napomena: Za merenje količine sastojaka, osim u delovima šolje, može da se koristi i kuhinjska vaga.

Rastapanje na vodenoj pari ili vodenom kupatilu podrazumeva indirektno zagrevanje, pri čemu se posuda sa sastojcima za kremu stavlja u posudu sa vodom koja vri na štednjaku.

Tapete u košnici

- Biljnom smolom pčele oblepljuju unutrašnjost svoje „kuće" čuvajući je od neprijatnih mirisa i bakterija.
- Dar iz prirode u melemima za rane

Od svih proizvoda koji se dobijaju iz pčelinje košnice, sve do nedavno, propolis je bio najmanje poznat i nedovoljno cenjen. Propolis je, zapravo, svojevrsna biljna smola - sekret tkiva pupoljaka ili kore drveća i šiblja, koje pčele sakupljaju najviše u avgustu, spetembru i oktobru, odnosno u vreme kada se spremaju za zimovanje.

Već i sam naziv ove materije, koji potiče od grčkih reči „pro" - ispred i „polis" - grad, ukazuje na to da pčele njome zatvaraju, štite, zagrađuju i učvršćuju svoj grad.

Propolisom pčele zaziđuju sve pukotine u košnici, njime u tankom sloju premažu sve zidove košnice, čuvajući tako svoje porodično gnezdo od promaje, vremenskih nepogoda i potresa. Ova smola služi pčelama da oblepe leš nekog svog neprijatelja, koji je uspeo da prodre u košnicu (miš, gušter, žaba). Pošto ubiju takvog uljeza, a u nemogućnosti da ga izbace iz svoje „kuće", neumorne radilice ga čitavog oblepe propolisom i tako ga pretvore u neku vrstu mumije, koja nikada ne može da istruli niti da se raspadne u košnici. Na taj način pčelinje društvo se štiti od neprijatnih mirisa i štetnih bakterija.

Poznato je, takođe, da sve novoizgrađene voštane ćelije, pre nego što u njih matica odloži jaja, pčele prethodno „okreče" propolisom, što predstavlja odličnu dezinfekciju prostora.

Naučna istraživanja koja se vrše sa propolisom ukazuju na to da ovaj dragoceni proizvod prirode čovek još nije u stanju da proizvede bez pomoći pčela. Sastav i svojstva te zagonetne smole ne zavise samo od vrste biljnog rastinja, već i od vremena kada su ga pčele sakupljale. Prema starim izvorima, propolis je upotrebljavan još od davnih vremena u narodnoj medicini, a primenjivali su ga i osnivač medicinske nauke Hipokrat i čuveni persijski lekar i filozof Avicena koji je u svojoj knjizi „Kanon lekovitih nauka" opisivao ugodan i poseban miris „crnog voska" (propolisa), a upotrebljavao ga je u melemima za rane.

U gruzijskoj narodnoj medicini propolis je našao veliku primenu. Između ostalog, i do novijeg vremena sačuvao se običaj da se novorođenčetu stavlja pločica propolisa na pupak, a biljnom smolom su premazivane i dečije igračke.

M. Dišić

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License