Kulinarska Zagonetka Ispod Saca

Кулинарска загонетка испод сача

Ако тражите кафану која је најближа свештеним догађањима онда је то кафана „Знак питања” Сместила се поред саме Саборне цркве, мало изнад Патријаршије, у улици која се данас зове по краљу Петру. Свака је кућа у овом срцу старог Београда или била по нечему прва, или се на месгу данашње грађевине налазила зграда која је од историјског значаја. Тако је у броју шест, чудом невиђеним, или игром случаја, преживела прва београдска кафана необичног имена - „?”. Прву библиотеку, апотеку или школу нисмо сачували. Кафана се некако сама сачувала. Пазили је људи. Не каже се код нас без разлога да је кафана учитељица живота. Многе наше значајне личности поносиле су се својим кафанским докторатима.
За градњу прве српске кафане одобрење је Науму Ичку лично дао кнез Милош. Дођоше дунђери из Грчке и очас је озидаше. Прво име кафане на овом месту је било другачије - „Српска кафана”. Будуђи да смо ми Срби и у деветнаестом веку били склони мењању имена улица и институција, кафана је убрзо променила име и прозвана је по хећиму Томи „Томина кафана”. Наредни закупац, Ужичанин Богослав Марјано- вић, назвао ју је „Код пастира”. Оне 1892. године, када је Васа Пелашћ први пут код Срба у свом „Тумачу научних и политичких речи” дефинисао медије, настаде невиђен угоститељски скандал. Када је последњи закупац Иван Павловић. у већ помињаном веку прве српске кафане, истој наденуо по њему најлогичније име „Код Саборне цркве”, изби скандал. Прота Новица Лазаревић пресави табак, па тужи несретног Ивана. Иван мораше да промени име кафани. Можда због неинвентивности, а пре ће бити због српске лукавости и ината, даде кафани необично име „?”.
Кафана се није нарочиго промешуш у последњих стоганак година. Хвала Богу. Промењена је понека од педесетак столица и стакло на прозорима. Данашње инспекције јој због ниских плафона не би ни издале дозволу за рад. Срби су данас виши но у деветнаестом веку. Шта да се ради.
Данас је „Знак питања” кафана, али и галерија. Када сам тамо недавно боравио, на зидовима су биле слике Милана Одаловића. Близина Ликовне академије последњих деценија ју је претворила у стециште ликовњака. И професора и студената. Још да могу ћевапи и рујно вино да се плате сликама!

Специјалитети у најстаријој кафани у Београду просто су незамисливи без меса. Ако сте одлучили да се лепо наједете поручите прво телећу чорбу. Пре тога можете да отворите апетит ужичком „клеком или „стомаклијом” . Ако волите традиционално, предлажем вам шкембиће, пребранац са кобасицом или говеђи гулаш. Ту си у ћевапи и Карађорђева шницла по. Ту је и „лесковачки воз”. Ја сам одлучио да пробам нешто класично, по старом рецепту. Поручио сам јагњеће печење испод сача.
Ко не воли јагњетину на располагању му је телетина.
Када припремате јагњетину испод сача, она се мало
крчка, а мало пече у сопсгвеним соковима. Чак и овчје
месо овако припремљено меко је и, како то гурмани
кажу, само се одваја од костију. Меса исеченог на ко-
маде величине длана стављате онолико колико имате,
односно колико може да стане у сач, земљани шш ту-
чани. Сач прво подмажите, а месо посолите. Поклопи-
те сач и гурните у рерну. Некада се сач ушушкавао и
покривао жеравицом. Не отварајте га бар сат времена.
Тада имајте спремљен и ољуштен, на четворо исечен
кромпир, па га угурајте поред меса, окрените месо и
све прелијте соком од печења. Пеците поклопљено ј ош
двадесетак минута, отворите и запеците још неки минут. Мало сецканог першуна неће бити наодмет. Пред- лажем вам да ово јело, ако баш нисте изузетно гладни, поделиге санеким. Наравно, са некимко волијагњетану, односно са особом коју толико волите да бисте са њом јагњетину делили.
Морам признати да, иако је кафана „Знак питања” у непосредној близини Саборне цркве, лично нисам имао могућност да у њој срећем свештена лица. Али је зато тешко и замислити венчање у комшилуку а да се после свечаног чина не сврати бар на по једну код комшија. Путничку, пре но што се крене даље. Тек да се зна да нас „?” прати и данас. Постао је и остао обележје не само нашег угоститељства, већ и читаве наше националне судбине.
Велимир Дејановић

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License