Kafa Stize Izdaleka

Kafa stiže izdaleka

U Braziliji se proizvede gotovo polovina crnih zrna koja potom brodovima, avionima, kamionima dolaze u sve krajeve zemaljske kugle.

Kafa je aromatična biljka, poreklom iz Etiopije, odakle je preneta najpre u Arabiju i Indiju, a posle otkrića Amerike dospela je i u zemlje Južne Amerike. U Evropu su je Turci doneli tek u sedamnaestom veku, pa je zato i u današnje vreme mnogi nazivaju „turskom kafom".

Kafa je sada najomilje niji „napitak za uživanje' i pije se svakodnevno na svim kontinentima. Njen plod, ili bolje reći seme, sadrži izvesnu količinu alkoloida zvanog kofein, koji u izvesnoj meri deluje narkotično. Kafa je inače malo hranljiva, ali zbog posebne arome, ona i u maloj količini osvežava čoveka i povoljno deluje na njegov organizam, a posebno na varenje hrane.

Kafa je zapravo plod kafenog drveta žbunastog rasta, čije je lišće zelenosjajno, a cvet beo, sličan cvetu jasmina, dok je plod bobica. U svakoj bobici nalaze se dve međusobno priljubljene, a pokatkad i srasle semenke, koje u tom slučaju u trgovini postižu rekordnu cenu i nazivaju se „biser" kafom.

U južnoj hemisferi kafa sazreva u periodu mart maj, kada se otprilike i bere, posle čega se prerađuje.

Iz obranih bobica kafe, semenke se dobijaju na dva načina: vlažnim i suvim. Kod vlažnog načina bobice se stavljaju u velike bačve s vodom, u kojoj ostaju petšest dana, da bi se izvršila takozvana fermentacija, posle čega se mesnati deo bobice odvaja od zrna, odnosno od semena. Posle odgovarajućeg ispiranja i prosušivanja semena, ljuska se specijalnom mašinom odstrani i potom polira, da bi se dobila glatka i sjajna „zrna" kafe i kao takva prodaju. Pri suvom načinu prerade, bobice kafe se suše, posle čega se mašinama sasušeni deo bobice sastruže i potom polira. Pri oba načina prerade dobijena „zrna" kafe se klasiraju (u dve ili tri klase) i posle toga puštaju u promet.

Od ukupne svetske proizvodnje kafe nešto više od polovine otpada na Braziliju, a ostatak na Gvatemalu, Kostariku, Jamajku, Kubu, zatim na mnoge arapske zemlje itd.

Slično kao kod voća ili povrća, postoje brojne sorte kafe, od kojih se najviše koriste i pominju santos, rio, kampinas, maragodžip, behaja, ceara, viktorija, moka, biser moka.

dr A. Stančević

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License