Hleb

FELJTON:

Predrag Matvejević: Povodi za razmišljanje o kruhu

Pisac, istoričar, humanista, esejista, estetičar, naučnik, sociolog, pacifista, penzioner unazad šest meseci, akademik prof. dr Predrag Matvejević, rođen je u Mostaru 1932. Sin je ruskog emigranta iz Odese i majke, Hrvatice iz BiH. Studirao je u Sarajevu i Zagrebu, u grad pod Sljemenom otputovao je u svojoj 23. godini. U njega se vratio prošle godine, „svestan da mu neće biti oprošteni kritički tekstovi o Tuđmanu, HDZ, rušenju Mostara i Starog mosta, progonu nevinih nakon „Operacije Oluja“.
Doktorirao je 1967. na Sorboni iz komparativne književnosti. Hrvatsku je napustio 1991. odabravši položaj „između azila i egzila“. Na Novoj Sorboni u Parizu bio je predavačna Odseku za opštu i komparativnu književnost. Od 1994. Matvejevićje bio redovni profesor na Odseku za slavistiku rimskog univerziteta „La sapienza“. Bio je potpredsednik Svetskog PEN. Dobitnik je niza svetskih nagrada, među kojima Evropske Strege (dodeljuje se piscima država članica EU), proglašavan je humanistom godine (Zlatna povelja mira „Linus Pauling“)…
U bivšoj Jugoslavije pisao i branio sve koji su bili intelektualno ugnjetavani, među njima i pogrešne, kako sam kaže, koji su to svoje pravo lice pokazali tokom balkanskih ratova devedesetih godina. Jugoslovensku ideju zastupao do krajnjih (ljudskih) granica. I sada, sa 77 godina, neumoran, često na putu između Rima, Pariza, Zagreba, Sarajeva, Mostara i Beograda, poručuje: „Ne kanim se mijenjati.“
Danas ekskluzivno objavljuje pogovor za njegovu novu knjigu, „Kruh naš - svjetovni i sveti“, koju će do proleća objaviti zagrebački VBZ.

Protestanski pastor kradom nahranio logoraše

Mrve u maramama za post i pričest

Hleb od mešavine krompira, graška i piljevine

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License