Dzejmijeva Italija

Džejmijeva Italija

Kockica u mozaiku italijanske kuhinje koja joj je do sad nedostajala zove se Džejmi Oliver, glavom, bradom i varjačom. Da je Italija i njenja kuhinja oduvek inspirisala Džejmija, slutili smo, ako ni po čemu drugom, ono po njegovom rasterećenom pristupu hrani i televiziji, te instistiranju na svežim namirnicama, kao i aromatičnom bilju i maslinovom ulju. Tim svojim stavom, između ostalog, odavno je gurnuo u istoriju debele, dosadne i nadobudne šefove kuhinja koji su autoritativno vladali medijskim prostorom rezervisanim za gastronomiju, stalno nešto mistifikujući i tako i kompromitujući kulinarstvo.

Putujući od krajnjeg severa Italije, pa sve do Sicilije, ne zaobilazeći ni jedan od regiona sa kuhinjom vrednom pomena - a u Italiji su regionalne razlike u kuhinji itekako izražene - Džejmi Oliver je posećivao istinske posvećenike gastronomiji bez obzira na to da li se oni zaista bave kulinarstvom ili su samo obični ljudi - ribari, mesari ili seljaci opaljeni suncem i vetrom, te o njima ispisao fascinantne stranice. Dokazujući svoju kosmopolitsku prirodu, Džjmi je nesumnjivo vrlo dobro znao gde ide i šta treba tamo da traži. Pronašao se u italijanskom opuštenom stavu prema životu i posvećenosti hrani, kao i insistiranju na najboljem, ali bez trunke sterilnosti. Iz njegovog jezika, načina pisanja, recepata i fotografija pljušte ukusni sokovi i tu nema laži i nema prevare. Džejmi će vam pokazati kako se kolje planinsko jagnje, pisati o svojoj fascinaciji ljudima koji sami prave svoje maslinvo ulje, objasniti gde se i kako beru smokve. Dakle, kompletna gastronomska tura po Italiji. Rezultat je knjiga gde ćete se uopoznati sa pravom mediteranskom italijanskom kuhinjom, onom koja, kao i Džejmi, insistira na svežim, zdravim, domaćim i sezonskim namirnicama i koja je rustična, narodna i jednostavna, a ipak vrhunska.
Iz svake rečenice tamo sipaju litre najboljeg domaćeg maslinovog ulja i brda letnjeg povrća, smokvi, ribe i mesa usoljenog jadranskom solju i osušenog na planinskom vazduhu. Knjiga je za klasu bolja od svih dosadašnjih - takođe sjajnih - Oliverovih kuvara, koji su i pored prepoznatljivog stila, ipak samo kuvari, dok bi ovu knjigu bilo vuglarno nazvati samo zbirkom recepata. Ona je i bedeker i iskren i zanimljiv dnevnički zapis istinskog filantropa i gastrofila koji je od svoje ljubavi uspeo da naparavi profesiju i sve nas natera da se zaljubimo kao i on. Perfektne fotografije Dejvida Loftusa i Krisa Torija koje su toliko žive da gledajući ih imate utisak da možete i da ih oslušnete, pomirišete ili probate, stilski su potpuno saglasne tekstualnom delu knjige.

Naravno, kao čoveku neopterećenom nutriconističkim naklapanjima koja imaju za cilj da po svaku cenu produže puko trajanje na uštrb življenja, za koga je jedini kriterijum valjanosti dobar ukus, nije mu strano da se pozabavi ni brzom hranom. Pa naravno, jer kakva bi to autentičnosti i objektivnost bila kada bi se zaobišao tako važan segment u ishrani jednog društva?! Uostalom, kako boraviti u Italiji a ne pisati o fišecima punim prženih kockica palente sa ružmarinom ili prepečenih hrskavih špageta?

Definitivno je uspeo u svojoj zamisli da napravi najbolji o najjednostavniji italijanski kuvar. Čitajući, ne samo što ćete naučiti mnogo o Italiji i njenoj kuinji već ćete se i sjajno zabaviti.

piše: Igor Luković

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License